Споменик природе Кестен Ћурчина у Панчеву-Природа-Званична презентација града Панчева

Званична презентација града Панчева

Република Србија
Аутономна Покрајина Војводина
ГРАД ПАНЧЕВО

Latinica|English

Почетна » Градска управа » Секретаријат за заштиту животне средине » Одељење за праћење стања животне средине » Природа

Споменик природе Кестен Ћурчина у Панчеву

ЗАШТИЋЕНО ПРИРОДНО ДОБРО - СПОМЕНИК ПРИРОДЕ
''КЕСТЕН ЋУРЧИНА У ПАНЧЕВУ''

Kesten Ćurčina u Pančevu Споменик природе се налази у североисточној Србији, на ободу Панонске низије, на самом југу Војводине, на ушћу реке Тамиш у Дунав, у индустријском центру Јужно-Банатског региона-Панчева. Налази се у центру Панчева, у улици Петра Драпшина бр. 8, у дворишту породичне куће Ћурчина.
Положај Споменика природе одређен је централним географским координатама по Гаус-Кригеру: х - 49 69 475 и с - 74 71 975, а налази се на надморској висини од 78 м. Споменик природе заштићен је Одлуком о заштити споменика природе ''Кестен Ћурчина у Панчеву'' (''Сл. лист општине Панчево'' бр. 2/07 и ''Сл. лист града Панчева'' бр. 13/09)

Врста: Споменик природе - ботанички / Закон о заштити животне средине (''Сл. гласник Републике Србије'' бр. 36/09).
Категорија: трећа категорија-значајно природно добро / Правилник о категоризацији заштићених природних добара (''Сл. гласник Републике Србије'' бр. 30/92).
Категорија природног добра према класификацији светске уније за заштиту природе, према "Оквиру за класификацију копнених и морских подручја" IUCN 1990. година категорија природног добра је: IUCN Category III (Natural Monument / Natural Landmark) - Споменик природе.

Граница и површина природног добра
Под Спомеником природе ''Кестен Ћурчина у Панчеву'' подразумева се стабло дивљег кестена и припадајући простор, чија је граница одређена хоризонталном пројекцијом крошње стабла, пречника 16,50 м. Заштићена површина износи 2,14 ари, обухвата катастарску парцелу бр. 4146 и део суседне катастарске парцеле бр. 4145/1, која је део заштићене околине Споменика културе.
Природно добро се налази на катастарској парцели бр. 4146 која је у државној својини - власништво Републике Србије, чији су корисници Ћурчин Никола и Владан. Део заштићене површине припада и к.п. бр. 4145/1, јавној зеленој површини - парку, чији је корисник Хемиј. индустр. пред. у изградњи Панчево.

Опис заштићеног природног добра
''Кестен Ћурчина у Панчеву'' поред велике старости (засађен је пре скоро век ипо) има посебну естетску вредност својим декоративним својствима, што даје посебну лепоту околном простору и поседује изузетне димензије. Ово значајно природно добро поред биолошке вредности карактерише и културно-историјска вредност. Налази се поред Споменика културе (породична кућа Ћурчина), на окућници, некадашњег панчевачког књижевника Милана Ћурчина, сина, угледног трговца Васе Ћурчина. Стабло има и амбијентално-културолошки значај као саставни део заштићене околине Споменика културе, који припада заштићеној целини Трга Слободе - Старо градско језгро Панчева.
Стабло кестена је старо (по предању) око 140 година. Поседује следеће дендометријске вредности:
- висина стабла                                      21,50 м
- пречник крошње                                 16,50 м
- висина дебла до прве живе гране       3,70 м
- обим дебла на 1,30 м                       2,85 м
- пречник дебла на 1,30 м                   0,91 м

Aesculus hippocastanum L. - Дивљи кестен је реликтна врста старе терцијерне флоре. Ендемит је јужног дела балканског полуострва (Бугарска, Македонија, Грчка). Пре леденог доба било га је и у средњој Европи, а након тога се задржао на Балканском полуострву, на бреговима Тесалија и Епира, испод јеловог региона са Abies cephalonica .
Дивљи кестен је листопадно дрво које достиже висину до 30 м, са прсним пречником до 1 м и старости од око 200 година. Поседује широку, разгранату јајасто - округлу, густо лиснату крошњу. Кора је тамносмеђа, дуго глатка, а касније неправилно испуцала, браздаста, тамно или сивосмеђа, и љушти се у танким љуспама плуте. Коренов систем је површински, јако развијен. У младости се формира главни корен, а касније се образују бројни бочни коренови. Лист је прстасто дељен са обично седам листића на заједничкој дршци. Листићи су при врху зашиљени, а при основи клинасти, седећи, дуги 8-20 цм и широки 4-10 цм. Средњи листић је највећи, а доња два су најмања. Пупољци су покривени великим, широким, ушиљеним смоластолепљивим љуспама, црвеносмеђе боје. Бочни пупољци су много мањи од вршног (2,5 цм), наспрамно постављени и зашиљени.
Физичку зрелост постиже са 10 до 15, а онда сваке године цвета , доста дуго, одмах после листања, у мају. Цветање је обилатно са усправним, пирамидалним цвастима. Опрашивање се врши инсектима. Плод је месната чаура која је састављена из три карпеле, покривена бодљама - меким израштајима (јежаст) и након сазревања пуца на три дела. Чаура садржи 1-3 семена која су спљоштена услед међусобног притиска. Семе је кожасто, кестењасте боје са великом белом пегом. Слично је семену питомог кестена (само је мало зашиљеније) и сазрева у септембру - октобру. Непријатног је укуса, врло горко па се не може користити у људској исхрани, али га радо једе висока дивљач-јелени. Кестен се размножава семеном. Семе посејано у јесен клија у пролеће, а посејано у пролеће клија за 3-4 недеље. Одликује га брзи раст.
По нашим шумама се дивљи кестен ретко среће као гајена врста. Може се гајити у топлијим стаништима букових шума. Дивљи кестен због изванредних декоративних особина, често се сади као најомиљенија врста паркова и дрвореда. Врста је велике естетске вредности, коју одликује изразит хабитус, интересантан облик листа и веома леп цвет, а нарочито јесења боја лишћа, која даје посебан печат колориту парка или дрвореда. У вези са његовом употребом разликујемо неколико варијетета и то вар. pendula Puv. - са висећим ганама, вар. pyramidalis Jaeg. - са пирамидалним хабитусом, вар. laciniata Jack. - са дубоко усеченим листовима, вар. luteo-variegeata West - лишће са жутим пегама, вар. albi variegata West. - лишће са белим пегама и други.
Дивљи кестен је топлољубива врста, али добро подноси и хладноћу, сушу, као и засену. Спада у цењене медоносне врсте по свом упечатљивом цвету и обилном цветању. Станиште му је претежно дубоко и хумусно земљиште, у клисурама и долинама река.

Суштинска својства добра
Природно добро је сврстано у наведену категорију јер поседује следеће особине:
- ''Кестен Ћурчина у Панчеву'' је репрезентативан примерак своје врсте, импозантних димензија и доброг здравственог стања.
- Поред велике старости јединственим га чини очуваност и одлична виталност.
- Кестен има и амбијетално-културолошку вредност јер је у оквиру заштићене околине Споменика културе који је саставни део заштићене целине Трга Слободе.
- Пејзажна вредност природног добра се огледа у атрактивном изгледу који даје посебан печат културном добру.
- Кестен, реликтна врста и ендемит јужног дела балканског полуострва значајан је у очувању биодиверзитета.

Угроженост заштићеног природног добра
Споменик природе је достигао старост од око 140 година, што представља доказ веома добре способности прилагођавања свим променама средине под антропогеним утицајем, као и брижног чувања. Стабло је доброг здравственог стања, а даља брига о њему ће му омогућити што дужи животни век.
''Кестен Ћурчина у Панчеву'' је очуван, правилног хабитуса са крошњом препуном зелене масе. На листу, као и на деблу стабла нису примећене никакве промене. Не уочавају се фитопатолошке нити ентомолошке промене, као ни промене механичке природе. У непосредном окружењу нема евидентираних активности које би угрозиле ово природно добро. С обзиром на досадашње добро стање, стари кестен ће још дуго одолевати зубу времена.

Режим заштите
Споменику природе одређен је режим заштите трећег степена. Овим режимом заштите се утврђује селективно и ограничено коришћење природних богатстава и контролисане интервенције и активности у простору, уколико су усклађене са функцијама заштићеног природног добра или су везане за наслеђене традиционалне облике обављања привредних делатности и становања, укључујући и туристичку изградњу.

Управљач природног добра
Управљач над Спомеником природе ''Кестен Ћурчина у Панчеву'' је ЈКП ''Зеленило'' Панчево.

ИЗДВАЈАМО

Лицитација пољопривредног земљишта - 2013

ЈП И ЈКП

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

Регионални центар за друштвено-економски развој - Банат

О Панчеву	Градска власт	Градска управа	Привреда	Култура	Е-управа	Прес центар
Статут града Панчева Хронологија Панчева Насељена места Стратегија развоја Генерални план Панчева Галерија	Градоначелник Заменик градоначелника Градско веће Скупштина града Одборници скупштине града Начелник градске управе Одлуке градског већа Службени лист Позиви на седнице	Секретаријат за општу управу Секретаријат за скупштинске послове, послове Градоначелника и Градског већа Секретаријат за јавне службе и социјална питања Секретаријат за финансије Секретаријат за заштиту животне средине, урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове Секретаријат за привреду и економски развој Секретаријат за инспекцијске послове Секретаријат за пореску администрацију Служба за заједничке послове Агенција за јавне набавке Агенција за саобраћај Агенција за имовину Комунална полиција Кабинет Градоначелника	Основни економски индикатори Стратешки положај Инфраструктура Саобраћај Приватизација Порези и подстицаји Инвестирајте у Панчево Људски ресурси Слободне локације Живот у Панчеву Дешавања Конкурси	Галерија слика		Позиви за медије Саопштења фото архива Медији у Панчеву Градски билтен Кодекс

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Аутономна Покрајина Војводина
ГРАД ПАНЧЕВО

Администрација

Споменик природе Кестен Ћурчина у Панчеву

Контактирајте нас за више информација X

ИЗДВАЈАМО

ЈП И ЈКП

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

Контактирајте нас за више информација

X