Аутономна Покрајина Војводина
ГРАД ПАНЧЕВО
- Секретаријат за општу управу
- Пројекти и конкурси
- Служба за заједничке послове
- Секретаријат за инспекцијске послове
- Секретаријат за урбанизам, грађевинске и стамбено-комуналне послове
- Секретаријат за привреду и економски развој
- Секретаријат за финансије
- Секретаријат за јавне службе и социјална питања
- Агенција за саобраћај
- Агенција за јавне набавке
- Секретаријат за пореску администрацију
- Локалне комуналне таксе
- Рокови
- Порез на имовину
- Посебна накнада за заштиту и унапређавање животне средине
- Права пореских обвезника
- Обавезе пореских обвезника
- Достављање члан 36, тачка 10 ЗПППА
- Обрасци
- Закони и одлуке
- Обавезујућа мишљења Министарства Финансија
- Порески дужници на дан 30.06.2012.
- Порески дужници на дан 31.03.2012.
- Порески дужници на дан 30.09.2012.
- Порески дужници на дан 31.12.2012.
- Порески дужници на дан 30.09.2013.
- Порески дужници на дан 31.12.2013.
- Порески дужници на дан 31.03.2013.
- Порески дужници на дан 30.06.2013.
- Порески дужници на дан 31.03.2014.
- Порески дужници на дан 30.06.2014.
- Порески дужници на дан 30.09.2014.
- Порески дужници на дан 31.12.2014.
- Порески дужници на дан 31.03.2015.
- Порески дужници на дан 30.06.2015.
- Порески дужници на дан 30.09.2015.
- Порески дужници на дан 31.12.2015.
- Секретаријат за скупштинске послове, послове градоначелника и градског већа
- Комунална полиција
- Служба за буџетску инспекцију
- Секретаријат за заштиту животне средине
- Кабинет градоначелника
- Секретаријат за пољопривреду, село и рурални развој
- Агенција за имовину
Споменик природе Ивановачка ада
.JPG)
ЗАШТИЋЕНО ПРИРОДНО ДОБРО -
СПОМЕНИК ПРИРОДЕ
''ИВАНОВАЧКА АДА''
Заштићено природно добро "Ивановачка ада" са својим шумским заједницама представља мали остатак некадашњих плавних шума, високих естетских и еколошких вредности, које су у прошлости доминирале дунавским адама.
Присуство врста заштићених као природне реткости, чије станиште представљају природне поплавне шуме, доприноси укупној вредности и значају природног добра. Споменик природе ''Ивановачка ада'' је стављен под заштиту Одлуком о заштити споменика природе ''Ивановачка ада'' (''Сл. лист града Панчева'' бр. 22/09).
Врста: Споменик природе - ботанички / Закон о заштити животне средине (''Сл. гласник Републике Србије'' бр. 36/09).
Категорија: трећа категорија-значајно природно добро / Правилник о категоризацији заштићених природних добара (''Сл. гласник Републике Србије'' бр. 30/92).
Категорија природног добра према класификацији светске уније за заштиту природе, према "Оквиру за класификацију копнених и морских подручја" IUCN 1990. година категорија природног добра је: IUCN Category III (Natural Monument / Natural Landmark) - Природни споменик .
Природно добро се налази на северу Србије, у јужном делу Војводине, на простору Града Панчево, на речној ади под називом ''Иванова ада'', у близини насеља Иваново. Састоји се од две мање целине које су физички спојене, шумских одсека 46 д и 46 е, у оквиру газдинске јединице ''Доње Подунавље''.
Географски положај СП ''Ивановачка ада'' одређен је централном географском координатом: 44&иумл;&сбqуо;° 43' 45" Н северне географске ширине и 20&иумл;&сбqуо;° 41' 34" Е источне географске дужине по Гриничу, односно 4953.886 - 7475.675 по Гаус - Кригер-овим километарским координатама.
Површина и границе природног добра
Површина природног добра износи укупно 6,07 ха и састоји се из две просторне целине, односно горе наведених шумских одсека 46 д и 46 е. На заштићеном природном добру успоставља се режим заштите ИИ степена и заштитна зона.
Границе природног добра поклапају се са границама шумских одсека 46 д и 46 е, утврђених уређајном инвентуром за потребе израде Посебне шумске основе за газдовање шумама за ГЈ ''Доње Подунавље'' (ПОГШ ''Доње Подунавље'', 2006). Према катастарским подацима заштићено подручје налази се у државној својини. Корисник простора, односно шума је ЈП ''Војводинашуме'' Петроварадин, ШГ ''Банат'' Панчево.
ОПИС ЗАШТИЋЕНОГ ПРИРОДНОГ ДОБРА
1. Геоморфологија
Облици флувијалног рељефа алувијалне равни Дунава (инундациона раван, речна тераса, речно острво), формирани су дејством Дунава. Алувијалне равни представљају најниже делове војвођанске равнице.
Иванова ада се налази у плавном подручју Дунава, југозападно од насипа, на равном терену. Припада Панчевачко - ковинском инундационом терену алувијалне равни Дунава. Ово подручје представља дуги и узани појас ширине од 2 до 7 км чија висина код Панчева износи 72 м, а код Ковина 68 м (Бугарски и сар., 1996).
Доминантну морфолошку улогу у обликовању рељефа на простору Иванове аде имао је флувијални процес праћен забаривањем. Од облика флувио-барског рељефа на ширем подручју присутне су баре и мочваре. Чињеница да Иванова ада данас више не представља право острво у географском смислу, објашњава се таложењем флувијалног наноса на узводном делу рукавца који је одвајао аду од копна. Таложење честица наноса је последица губитка енергије воденог тока, које се, према облицима флувијалног рељефа, јавља са банатске стране Дунава. Смањење брзине речног тока је последица изградње регулационе водограђевине која усмерава матицу Дунава у правцу југа, спречавајући продор воде у рукавац.
2. Флора
Теренским истраживањем флоре природног добра (шумски одсеци 46 д и 46 е) забележено је 56 таксономских јединица у рангу врсте и подврсте (52 врсте и 4 подврсте) у оквиру једног раздела (Magnoliophyta) , две класе, 11 подкласа, 25 редова, 30 фамилија и 46 родова. У односу на број врста најзаступљеније су фамилије Compositae (8) и Salicaceae (5), односно родови Populus (3) и Salix, Vitis, Fraxinus са по 2 представника. Забележен је и 1 таксон на нивоу форме.
Класификација флорних елемената је дата према Гајићу (Гајић, М. 1980). Анализом је обухваћено 55 таксона у рангу врсте и подврсте. Издвојено је 12 флорних елемената. Најзаступљенији су средњеевропски и субсредњеевропски (25, 49%), адвентивни (23, 53%) и евроазијски и субевроазијски (19, 60%).
Утврђено је присуство једног субендемичног таксона: жутењица ( Rorippa sylvestris (L.) Besser 1822 subsp. kerneri (Menyh.) Soó in Soó & Jávorka 1951 ), панонски субендем, насељава влажна газишта и пашњаке, рубове пољских путева, делимично заслањена станишта, ниске обале.
Забележен је један терцијарни реликтни таксон: дивља винова лоза ( Vitis vinifera L. subsp. sylvestris (C. C. Gmelin) Hegi 1925 ) која у флори Војводине постаје све ређа, будући да је са њених типичних станишта (рубови поплавних шума), потискује инвазивна северноамеричка лоза Vitis longii W. Prince 1830 .
Национално и међународно значајне биљне врсте:
а) Врсте наведене у „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001. године“ (Стевановић, В., 2002): жуњарица ( Erysimum cheiranthoides L. 1753) означена као рањива ( VU-NT (DD ))
б) Врсте заштићене „Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне“ („Службени гласник РС 31/05, исправка 38/08): једносемени бели глог ( Crataegus monogyna Jacq. 1775), крушина ( Frangula alnus L. 1753) и добричица ( Glechoma hederacea L. 1753).
3. Стање и структура шумских састојина
Одсек 46 д
Према подацима из описа састојине, прикупљених 2006. године, у одсеку 46 д најзаступљенија врста према броју стабала изнад 5 цм прсног пречника (Д1,3) је вез ( Ulmus laevis Pallas 1784) са 158 стабала по хектару, што представља 55,8% укупног броја стабала. Други по бројности је пенсилвански јасен ( Fraxinus pennsylvanica Marshall 1785 ) са 50 стабала по хектару (17,7%), док су преостале аутохтоне врсте знатно мање заступљене. Идикативна је доминација претежно тањих стабала ове врсте, као ''наследника'' простора старих стабала аутохтоних врста. Средњи састојински пречник црне тополе ( Populus nigra L. 1753 ) од 78 цм и одсуство стабала ове врсте тањих од 50 цм, указује на немогућност спонтане обнове врсте. Слично је стање и са белом врбом ( Salix alba L. 1753). Доминација веза ( Ulmus laevis Pallas 1784) по броју стабала у свим дебљинским степенима указује на то да једино ова врста, у досадашњим станишним и састојинским приликама, успева да издржи притисак и конкуренцију инвазивних врста и патогена.
Одсек 46 е
Најзаступљенија врста према броју стабала је пенсилвански јасен ( Fraxinus pennsylvanica Marshall 1785) са 103 стабала по хектару, што представља 50,7% укупног броја стабала. Врста је најзаступљенија у ободном делу састојине, где је повећан степен осветљености условљен процесом обнове у суседним састојинама, фаворизовао њено размножавање. Друга по бројности је бела топола ( Populus alba L. 1753) са 57 стабала по хектару, што представља 28,8% укупног броја стабала. Учешће лужњака ( Quercus robur L. 1753) и пољског јасена ( Fraxinus angustifolia Vahl 1804 subsp. oxycarpa (Bieb. ex Willd.) Franco & Rocha Afonso 1971 ), иако у виду појединачних стабала, потврђује вредност овог дела природног добра, као одмаклу фазу у развоју шумске заједнице. Подједнака заступљеност веза и пенсилванског јасена констатована је само у најтањем дебљинском степену, док је у већим дебљинским степенима доминантна друго поменута врста.
Значај природног добра
Природно добро ''Ивановачка ада'' има еколошки значај у функцији очувања влажних станишта карактеристичних за речне аде, на којима живе многе биљне и животињске врсте прилагођене специфичним станишним условима. Функционалност и биолошка разноврсност шумских екосистема плавних подручја, као и еколошког коридора реке Дунав, чврсто је повезана са очувањем преосталих фрагмената природне шумске вегетације инундационе равни Дунава.
Суштинска својства добра
Природно добро је сврстано у наведену категорију јер поседује следеће особине:
1. Аутентичност и аутохтоност
Флора и фауна природног добра указују на велики значај за очување биодиверзитета подручја. Висок степен изворности пре свега огледа се у карактеристичном скупу врста, као и детерминисаним ендемичним и реликтним врстама флоре.
Поред вегетацијских вредности, природно добро представља и станиште животињских врста заштићених као природне реткости, првенствено орла белорепана ( Haliaeetus albicilla ), чије се активно гнездо налази у границама природног добра.
2. Репрезентативност
Структура и састав шумске вегетације карактеристични су за природне шуме, завршне чланове сукцесивног вегетацијског низа плавних аутохтоних шума врба и топола. Чињеница да се и поред постојеће фрагметисаности површина оваквих шума и даље смањује, доприноси значају очувања овог природног добра.
3. Пејзажне вредности
Преостали фрагменти природне шумске вегетације инундационе равни Дунава, на стаништима карактеристичног флувијалног рељефа, својим присуством разбијају монотону слику антропогено измењеног предела. Очување ових природних споменика омогућује ''поглед у прошлост'', у природне ритске шуме Подунавља, које се у комплексу садашњих еколошких услова више не могу спонтано вратити.
Угроженост заштићеног природног добра
На основу валоризације природних вредности подручја утврђени су главни угрожавајући фактори. Различите групе живих организама које живе на простору природног добра поседују различиту могућност толеранције према негативним утицајима средине. Промена еколошких услова услед деловања различитих фактора угрожавања својеврсно се одражава на опстанак и очување аутохтоности биљног и животињског света.
Заједничким садејством инвазивних биљних врста, патогена и климатских и хидролошких екстрема, многа станишта еколошки и економски најзначајнијих аутохоних врста дрвећа плавних подручја, окупирана су алохтоним и инвазивним врстама. Биолошка разноврсност ових шума тиме је значајно смањена. На жалост, подручје природног добра није изузето из ових процеса. Услед тога је спонтано обнављање храста лужњака и пољског јасена као чланова описаних фитоценоза на заштићеном подручју, могуће само као случајна и појединачна појава. Дистурбација станишта гајењем засада клонских топола, на месту некадашњих аутохтоних шума у околним састојинама, погодује ширењу инвазиних врста и тиме се негативно одражава на флористичке вредности природног добра.
Узнемиравање орнитофауне од стране ловаца и излетника, као и спровођењем мера неге и обнове интензивних засада меких лишћара у непосредној околини заштићеног подручја, нарочито је штетно за птице у време гнежђења.
Изнети негативни утицаји добијају на значају када се узме у обзир присуство врста биљног и животињског света од националног и међународног значаја, чија су станишта евидентирана на заштићеном подручју.
Режим заштите
На целокупној површини заштићеног природног добра успоставља се режим заштите ИИ степена, са ограниченим и строго контролисаним коришћењем природних вредности - ресурса, а активности у простору могу се вршити у мери која омогућава унапређивање стања и презентацију природног добра без последица по његову природну вредност.
Управљач природног добра
Управљач над Спомеником природе ''Ивановачка ада'' је ЈП "Војводинашуме", ШГ "Банат" Панчево.
Аутономна Покрајина Војводина
ГРАД ПАНЧЕВО