Званична презентација града Панчева
oPancevuN.jpg


Старчево

Старчево се налази 9 километара источно од Панчева и заузима простор од 92,8 квадратних километара. Насеље је граничарско - панонског типа и изграђивано је плански под руководством граничарске војне власти. У њему живи око 7600 становника.
На садашњој територији Старчева постојало је насеље још у млађем каменом добу (5000-2000 година пре нове ере) које се одржало до латинског доба (600 год. п.н.е.). Људи су се тада бавили ловом и риболовом а постоје докази и о почетку примитивне земљорадње. Праисторијско Старчево је значајан локалитет па је по њему читав један период добио име Старчевачка култура. Пронађени остаци потврђују да је на овом локалитету постојало трачанско-илирско а касније и римско насеље, што сведочи о континуитету насеља на овој локацији.


О пореклу имена насеља постоји више предања.

По првом предању име је постало од војводе Старчевића, који је имао двор на потезу који се данас зове Ђурђевац. Назив потиче од његовог сина који се звао Ђурђе. На Ђурђевцу су откопани остаци неке грађевине и бунар.


 Друго предање говори о калуђеру у манастиру Војловица који је зван Старац. Он је из манастира изгонио непослушне слуге а они су се насељавали на напуштеном земљишту ван манастира. Насеље је названо Старчево.


По трећем предању код Надела је постојала колиба некога старца. Туда је водио пут којим су војници носили пошту од Опова према Ковину. Војници су често навраћали код старца па су насеље које је ту постојало назвали Старчево.


По манастирским архивским подацима један од калуђера, којима је поверено опслуживање православног живља, звао се Старац. Угарска власт је насељу дала име Терасо али се оно користило само административно. Највероватније је да су насеље у садашњем облику основали мигранти из Србије покренути сеобом Срба под Арсенијем Чарнојевицем и да је настало између 1690 и 1716 године. Након ослобађања од Турака долази до новог насељавања. По оснивању Банатске војне границе долази до колонизације Немаца и Хрвата (највише је досељено од 1788 - 1792) . Место је претежно било пољопривредног карактера. Због повећања броја становника и немогућности налажења додатних извора прихода долази до исељавања у стране земље (највише у Америку 1907 и 1908 године). Напуштањем села од стране Немаца после другог светског рата створена је основа за нову колонизацију. Колонизација је претежно извршена из уже Србије али се више од трећине колонизираних вратило у стари завичај. После другог светског рата се због близине Панчева и великог развоја индустрије у њему мења социјална структура становништва и насеље престаје да буде чисто пољопривредно па долази до новог насељавања. Због рата деведесетих година долази до нових миграција становништва.
Школа је у Старцеву основана 1777. године а Немци и Срби су имали по једног учитеља. Данасњи назив сколе је: ОШ "Вук Стефановић Караџић". 


На културно-просветни развој села посебно је утицало оснивање: Српског певачког друштва 1903. године, Хрватског певачког друштва 1905. године, Ватрогасног друштва 1886. године.


Старчево има два краја: Доњански, (доњи) у коме живе највише Срби и Горњански, (горњи) у коме је највише било Хрвата и Немаца. Два дела села спаја центар у коме је зграда некадашње општине, сада Месна заједница, подигнута још за време Марије Терезије, зграда Дома културе и модерна амбуланта.
У доњем крају је православна црква а у горњем католичка. Обе су регистроване 1788. године.


 

Фото галерија


Последњих 12 фотографија
 
Улаз у зграду управе
Улаз у зграду управе
Улица 1
Улица 1
Црква
Црква
Центар
Центар
Центар 2
Центар 2

RSS Facebook

ИЗДВАЈАМО

Градоначелник Порез на имовину Избори 2014. Стратегија развоја града Лицитација пољопривредног земљишта - 2013 Секретаријат за пореску администрацију

ЈП И ЈКП

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

Мониторинг систем Систем 48 Локације за инвестирање Профил града Регионални центар за друштвено-економски развој - Банат НАЛЕД USAID