Званична презентација града Панчева
GradskaUpravaN.jpg


   

Датум
Догађај
1153. Абу Абдулах Мухамед Ел Идризи. арапски географ и путописац, помиње насеље Бансиф. То је први поуздани историјски податак о постојању насеља које се налазило на месту данашњег Панчева.
1241. Татари срушили насеобину на ушћу Тамиша у Дунав.
1430. Београдски капетан Таловац помиње насеобину под именом Панчал.
1453. Бертрандон де ла Брокијер, бургундски племић, помиње село Пенсеј, које је у време његовог проласка кроз ове крајеве било под водом.
1520. Турци срушили насеобину и раселили становништво.
1552. Варош пала под турску управу.
1567. У Панчеву боравио Јован Сигисмунд ИИ Запоља.
1598. Трупе везира Мехмеда Сатурџија, удружене са Татарима, кренуле из Панчева у ратни поход према северу.
1605. Турчин Ибрахим Керим помиње Панчево као санџак који се налази преко од Београда.
1626. Према запису кнеза Гаврила Бетлема, у панчевачком гарнизону има војске скоро као и у Темишвару.
1660. Евлија Челебија, турски путописац, описује паланку Банчова која је у то време била зимовник турске војске и транзитна станица за транспорт ратног плена.
1682. Кроз Панчево прошао темишварски беглербег Касим-паша.
1696. Аустријски гроф Херберштајн са коњаницима разорио варош коју су Турци претходно запалили и напустили.
1698. Линију Панчево-Карансебеш држи татарски кан Селимгирај.
1706. Обновљена тврђава и увећана турска посада.
1716. Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси ослободио Панчево од Турака и граду дао име Чомва.
1717. Аустријски принц Еуген Савојски надзирао рад на утврђивању Панчева. У вароши има 70 кућа.
1718. Панчево постало седиште дистрикта, добило право одржавања годишњих вашара, а за пијачни дан одређена среда. У вароши већ постоји солара, а установљено је и Бродарско звање. У дистрикту посађени први виногради. Бенедиктинац Волфганг Хајдингер исповеда католичко становништво и почиње да води матичне књиге.
1719. Установљено поштанско звање, а већ постоји бродарско.
1720. Срби из околине Темишвара насељавају простор северно од тврђаве. Минорит патер Норберт Скрибани именован за пароха.
1721. Подигнута зграда управника дистрикта.
1722. Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добио дозволу за подизање пиваре, која исте године почиње да ради. Норберт Скрибани основао храм.
1723. Немачки колонисти јужно од тврђаве оснивају Доњу варош.
1724. Изграђен житни магацин.
1726. Подигнути граничарска кућа и контумац.
1727. Подигнута ерарска сувача (државни млин).
1733. Почиње производња свиле. Град погодила јака временска непогода.
1736. Чанадски бискуп дозволио да се у новој капели служи миса.
1738. Куга харала читаве јесени и зиме. Турци заузели Панчево.
1739. Аустријска царска војска поново протерала Турке из Панчева, а они, приликом повлачења, спалили град.
1740. Патер Волфганг Пухер прву литургију држи у шатору.
1742. Подигнути велика касарна и магацин за храну.
1743. Срби подигли нову цркву. Поново харала куга.
1747. Нову католичку цркву осветио приор Хиполит Бакл.
1748. Снажно невреме однело кровове на многим зградама и срушило торањ католичке цркве.
1750. Срби поново подигли цркву у Горњој вароши.
1754. Подигнута је још једна касарна и капела за статуу светог Јована Непомука. Становништво ослобођено обавезе уконачавања војника.
1756. Започео нови талас колонизације Немаца. Подигнута капела за статуу светог Рока.
1757. Положен камен-темељац садашње римокатоличке цркве и манастирске зграде.
1764. Организована Банатска војна граница. Команда једне регименте смештена у Панчеву. Град добио статус коморског трговишта.
1765. Започело планско досељавање Румуна, а за потребе војске изграђена фабрика за производњу сукна.
1766. Формиране две компаније при Илирско-граничарској регименти, једна за српско, а друга за немачко Панчево, са укупно 827 људи.
1767. Варош постала седиште XИИ немачко-банатске регименте. Немачки кнез Јован Ђорђе Фишер и српски Трифун Живковић, у име 82 немачке и 217 српских породица, моле дворски савет да се њихове општине споје, а Панчево добије статус војничке комуне. Исте године, највероватније, подигнута и штапска зграда.
1768. Аустријски цар Јосиф ИИ одсео у Панчеву.
1769. У вароши постоји станица за откуп свилених чаура и завод за њихово одмотавање.
1773. Јосиф ИИ свратио на један дан у варош.
1777. По евиденцији, састављеној ове године, у вароши има 230 земљопоседника, 44 трговца, 161 занатлија, 44 рибара&ацирц;&еуро;&брвбар; Исте године, највероватније, основана Српска православна црквена општина и парохијско звање.
1781. Започео још један талас колонизације Немаца, а истовремено се насељавају и Словаци.
1782. Увођењем кантонског административног система, Панчево постаје седиште кантона, са дистриктима у Панчеву, Перлезу, Ковину и Алибунару.
1784. Изван града обележено и освећено ново гробље, а на обали Тамиша почело зидање великог житног магацина.
1786. У "Мађарском лексикону" Јована Матије Корабинског Панчево описано као јако трговачко место са скоро хиљаду кућа.
1787. Изграђен поштански пут од Панчева до Карансебеша.
1788. Турци поново освојили град, пљачкали га и палили, а потом се повукли у Београд. Цар Јосиф ИИ пети пут у Панчеву.
1790. Реновирани римокатоличка црква, миноритиски манастир и православна црква у горњој вароши. Калуђери из Студенице мошти Стефана Првовенчаног склонили у Преображенску цркву.
1791. Основано католичко гробље. У римокатоличку цркву из Беча допремљене нове оргуље.
1792. На Малој пијаци сазидана нова генералска кућа, а у граду подигнута велика касарна.
1793. Основано православно гробље. Јохан Венигхофер отворио прву цивилну апотеку "Код Црнога орла", а трговци основали "Друштво трговаца ради унапређења трговачких интереса".
1794. Спајене српска и немачка општина, град постао слободни војни комунитет, а занатлије добиле еснафске привилегије на основу којих организују живот и рад.
1795. Објављене "Артикуле за маистори" и "Артикуле за калфе".
1796. Срби на пијаци подихли прву школу од тврдог материјала, посвећену светом Ђорђу, а у Доњем граду малу цркву у спомен успењу Пресвете Богородице.
1801. Укинут кантонски систем и град поново потпао под војну управу. У торањ Римокатоличке цркве уграђен сат, а у кафани "Код седам Шваба" закупљена једна соба за потребе лечења грађанства. Јоаникије Милковић пише повест војловачког манастира.
1802. Забрањено пушење на улици, а куће први пут добиле бројеве према катастарском регистру. На три места у граду подигнути споменици у облику крста. Панчево погодио земљотрес.
1803. Магистрат Јеврејима доделио простор за гробље.
1804. Постављен је споменик у облику крста на Великој пијаци и основано Рибарско потпорно друштво.
1805. Први штрајк забележен у историји града организовале приучене свиларске раднице.
1806. Прота Андрија Арсенијевић освештао србијанске ратне заставе и држао молепственије за победу Срба над Турцима.
1807. Почела изградња цркве која ће бити посвећена Успењу Пресвете Богородице.
1811. Освештана новоизграђена Успенска црква са два торња. Штрајковали обућарски радници.
1812. Основан Фонд за изградњу Магистрата.
1813. Постављени споменици светом Флоријану и Јовану Непомуку, а Стрељачкој дружини одобрени статути.
1814. Наткривено грађанско стрелиште.
1815. На службу у варош дошао бригадни генерал Миховил Михаљевић
1817. Цар Франц ИИ и царица Каролина посетили Панчево. Јевтимије Славковић отворио прву продавницу књига у вароши.
1818. Огроман пожар из гостионице "Код сунца" ширио се градом и уништио 144 куће, 200 штала и 193 шупе.
1819. Рођен Васа Живковић.
1820. Према плану града из те године, Панчево је подељено на 12 четврти и има 1419 кућа.
1821. Подигнута ватрогасна појата, а грађани о свом трошку поставили 300 фењера.
1822. Основана Бахманова циглана.
1824. Трговац Спасоје Јагодић добио племићку титулу, а Јоаким Вујић играо у вароши три педставе на српском језику.
1825. Основан Сиротињски фонд.
1826. Сазидана зграда Девојачке школе.
1827. Основана недељна, повторна школа за калфе, а прорадиле фабрика ликера и Пајерова пилана на ветар.
1828. Илија Милосављевић Коларац се настанио у Панчеву.
1829. Култивисано 16 јутара приградске шуме која је претворена у парк Народна башта. Константин Данил потписао уговор о изради иконостаса у Успенској цркви.
1830. Подигнута грађанска болница. Уместо точкова за извлачење воде, три бунара на Великој пијаци добила пумпе. Ћурчин и Стојановић отврорили текстилну радњу "Код златне руже", а Винценц фабрику уља.
1831. Од колере умро 71 грађанин.
1832. Епископ будимски Стеван Станковић, након украшавања иконостаса, освештао Успенску цркву (други пут). На Комарчевом острву почело да ради купатило.
1833. Положен камен темељац за Магистрат и за нову стрељану. Константин Данил завршио осликавање иконостаса у Успенској цркви. Пошта пенедељком и петком ишла у Темишвар.
1834. Вилхелм Херман вон Граф отворио апотеку "Код Салватора."
1835. Трговац Тома Сандуловић завештао средства у фонд из којег ће се подићи гимназија.
1836. Гостионичар Игњат Барајевац завештао гостионицу "Код звезде" у фонд за подизање гимназије. Отворена прва ткачница свиле.
1837. Град погодио земљотрес.
1838. Основано Панчевачко српско црквено певачко друштво. Завршена изградња Магистрата.Град по трећи пут у веку погодио земљотрес.
1839. Милош Обреновић посетио Панчево. Основан "Фењерски фонд". Рођен Светислав Касапиновић.
1840. Конституисана Евангелистичка црквена општина.
1841. Конституисана Српска православна црквена општина.
1842. Илија Милоављевић Коларац постао аустријски држављанин, а из Београда дошао Никола Ђурковић.
1844. Панчевачко позоришно удружење приказало "Код Трубача" прве представе. У Тамиш је упловио први пароброд, а Фридрих Макарт конструисао први парни млин у Банату, који је ове године почео да ради.
1845. Рођен Каменко Јовановић, будући књижар.
1846. Парох Васа Живковић одржао прву службу у Успенској цркви. Прорадила фабрика зејтина са Макартовом хидрауличном пресом на парни погон. Отворена Читаоница "Касина".
1847. Рођени Павле Јовановић, будући књижар, и Драгомир Кранчевић, будући виртуоз на виолини.
1848. Побуњени грађани изабрали нову варошку управу, на челу са Викентијем Костићем као градоначелником, а шеф полиције постао Херман Граф. Уз бурна политичка збивања, у граду се појавила колера. Игнац Вајферт преузео пивару. Крајем године умро генерал Стеван Шупљикац.
1849. Мађарске трупе, под вођством генерала Перцела, заузеле Панчево у мају и напустиле га у августу. Реорганизована граница је битно сузила делокруг Магистрата у наредних десет година. Рођен Мита Топаловић.
1850. Рођен Ђорђе Вајферт. Отворен паробродски саобраћај за Београд и Земун. Панчевачки Немци основали мушки квартет.
1851. Отворена прва дворазредна нижа реална школа. Рођен будући зоолог Лудвиг Вартоломеј Граф.
1852. Цар Франц Јозеф И пуцао на панчевачком Стрелишту.
1853. Започели радови на обнови звоника и крова на цркви са два торња.
1854. Остварена дневна паробродска веза са Београдом и Земуном. Карл Витигшлагер отворио у својој радњи позајмно одељење, претечу јавне библиотеке.
1855. Основана градска капела, са задатком да о празницима свира у Народној башти. Игнац Вајферт у пивари отворио парно купатило са 12 тушева. Отворена Српска девојачка школа. Из штампе изашла на немачком језику писана "Историјска скица Царско-краљевског војног комунитета Панчова" војног капелана Луке Илића.
1856. Илија Милосављевић Коларац се одселио из Панчева.
1857. Подигнути пристаниште, капетанија и паробродска станица. Поправљена Римокатоличка црква и освећена по други пут, а надограђени торањ добио данашњи изглед.
1859. Царским патентом издата Уредба о занатима, а у граду формирано пет занатских задруга и једно трговачко удружење.
1860. Отворена телеграфска станица.
1861. Виолиниста Драгомир Кранчевић изводи први концерт и то у корист сиротиње. Освештано Евангеличко гробље.
1862. Конституисани Немачко мушко певачко друштво и Удружење за потпомагање зидарских и дрводељских помоћника за случај обољења и неспособности зараде.
1863. Нижа реална школа прерасла у Вишу реалну школу са шест разреда.
1864. При Вишој реалној школи отворена занатска школа са трговачким и занатлијским одељењем. Одобрени статути Српског црквеног певачког друштва.
1865. Команда Бригаде се преселила из Панчева у Земун.
1867. Основани Друштво за распростирање корисних књига у народу, позајмна библиотека, Панчевачко погребно друштво и Пољопривредно удружење.
1868. Изашао први број првих новина "Панцсоваер Wоцхенблатт", које је уређивао, издавао и штампао Антон Зибенхар. Основане Панчевачка штедионица и Пучка банка.
1869. Изашао први број првих новина на српском језику "Панчевац", које је уређивао и издавао Јован Павловић, а штампао Антон Зибенхар. Основана Панчевачка пољоделска задруга.
1870. Конституисана Јеврејска црквена општина, а из Више реалне школе изашли први матуранти. Објављен први број листа "Неуес Панцсоваер Wоцхенблатт", а Јован Павловић и Каменко Јовановић добили дозволу за оснивање прве српске штампарије у граду. Испред Миноритског самостана подигнут споменик Пресветог Тројства.
1871. Основана Грађанска школа, а мађарски језик уведен као обавезан у свим разредима Више реалке. Објављен први број забавно-сатирично-хумористичког листа "Жижа", чији је власник, издавач и одговорни уредник био Јован Јовановић Змај и први број месечника "Домаћи лекар", чији су власници и уредници били др Константин Пеичић и др Љубомир Ненадовић. Основани Прва Панчевачка заједница за вађевину и Панчевачко добровољно ватрогасно друштво. Српска православна црквена општина формирала своју библиотеку.
1872. Укинута Банатска војна ганица, а њена територија припојена Торонталској жупанији. Панчево у Угарској добило статус слободног краљевског града. Распуштена Дванаеста немачко-банатска војна регимента. За првог цивилног градоначелника изабран Никола Павловић. Град од војних власти откупио Региментску болницу на Баваништанском путу. Каменко и Павле Јовановић отворили Књижару браће Јовановић, а из штампе изашао први број листа "Банатер Пост", чији је власник био Карл Витигшлагер, а уредник Јулиус Пфлуг. Сазидана кланица. Светозару Милетићу приликом његовог доласка у Панчево приређена бакљада.
1873. Изашао први број листа "Граничар", чији је издавач и уредник био Тоша Бекић. Основана Српско-румунска народна странка. Положен камен темељац Преображенске цркве.
1874. Основана Српска виша девојачка школа. Рођен Јован Ердељановић, будући етнолог, професор универзитета и члан Српске академије наука. Мита Топаловић постао привремени хоровођа Певачког друштва. Панчевци бирали Михајла Полит-Десанчића за представника у угарском Сабору.
1875. Подигнуте нова војна болница и Велика касарна. Ухапшени Јован Павловић и Каменко Јовановић.
1876. Ухапшен др Светислав Касапиновић. Бранислав Нушић дошао на занат код Васе Ћурчина.
1877. Александар Касапиновић завештао средства за издржавање Српске више девојачке школе.
1878. Освештана Преображенска црква, а Фридрих Рада отворио трећу апотеку у граду "Код златнога анђела". Конституисано Болничко потпорно удружење панчевачке омладине.
1879. Панчевци се вратили гајењу свилених буба.
1880. Објављена прва књига у "Народној библиотеци Браће Јовановић". Рођен Милан Ћурчин, будући песник, публициста, историчар и преводилац. Основано Панчевачко опште потпорно болничко друштво, а Бах и Портер отворили творницу ликера.
1881. Панчево добило грб. Рођен Милан Предић, будући књижевник и ликовни критичар, управник Народног позоришта у Београду од 1944. године. Основани филијала Црвеног крста и Мађарско певачко друштво.
1882. Објављен први број часописа "Српкиња", чији је издавач и главни уредник био Јован Поповић. Пошта постала државна установа. Основана Панчевачко-ковинска водна задруга.
1883. Основани Ловачко друштво, Гимнастичко друштво и Фонд за помоћ повређеним ватрогасцима. Евангелици и Јевреји основали црквена певачка друштва.
1884. Основано Друштво за образовање и друштвени живот радника. Стефановић отворио фирму "Гвожђар", а Милутиновић и син парну пилану.
1885. У саставу поште почело да ради телефонско звање. Основани Удружење панчевачких пријатеља музике и Мађарска читаоница.
1886. Панчево постало самостални муниципани град са жупанијским правима. Сазидан Светосавски дом, а панчевачки Мађари основали Друштво за ширење мађарског језика. Основано Српско певачко друштво "Венац".
1887. Уведена јавна расвета на гас. Основано Удружење занатлија.
1888. Освештана сала Светосавског дома и свечано отворена нова гимназијска зграда. Основано Прво српско удружење за предујам и штедњу панчевачких земљорадника и занатлија. Тамиш се излио и поплавио град.
1889. Објављен први број листа "Весник", чији је у почетку издавач и уредник био Никола М. Косанић. Ископан први артески бунар и подигнута стара Свилара на Баваништанском путу.
1890. Објављен први број часописа "Посестрима", чији су издавачи били Иван Латиновић и Љубомир Лотић. Отворен Дом за убоге и уређено Градско стрелиште. Народна башта и стрелиште осветљени са 12 фењера. Мита Ђ. Палић отворио радњу "Код златне ћупе".
1891. Званично именоване градске улице и тргови. Умро прота Васа Живковић. Љубомир Ненадовић објавио "Санитарне прилике Панчева". Основано Друштво за тоциљање.
1892. Објављен први број месечног листа "Хатарор", који је уређивао Ђула Феуман. Вашари у граду су ђурђевски, петровски и госпојински. Римокатоличка црквена општина купила Штапску зграду.
1893. Објављен први број часописа "Споменак", чији је издавач и уредник био Иван Мартиловић. Основани Србска читаоница, Панчевачка комерсионална банка и штедионица и Панчевачко друштво "Лојд".
1894. Пуштена у саобраћај пруга Панчево-Бечкерек и отворена телефонска централа са 30 претплатника. Део Штапске зграде адаптиран у гранд хотел "Хунгариа". Основана Добротворна задруга Српкиња панчевачких. Рудолф и Едуард Хаузер отворили ливницу и радионицу за поправку машина.
1895. Основани Евангеличко женско друштво Густафа Адолфа и Душтво народне кухиње. Подигнута двоспратна Грађанска школа.
1896. Пуштена у саобраћај пруга Панчево-Владимировац и подигнута зграда железничке станице на левој обали Тамиша.
1897. Одобрен Статут Друштва панчевачких рибара. Исидора Секулић се запослила у Вишој девојачкој школи. Ћурчин и Стојановић отворили ткаоницу платна.
1898. Основана Римокатоличка женска задруга.
1899. Основано Панчевачко друштво "Спорт" и изграђена нова Свилара на левој обали Тамиша.
1900. Пуштена у рад Свилара на левој обали Тамиша
1902. Отворена Ратарска читаоница и основано удружење Панчевачка трговачка омладина.
1903. Успостављена директна телефонска линија између Панчева и Будимпеште. Основано Певачко немачко занатлијско друштво и читаоница.
1905. Организована Панчевачка земљорадничка и занатлијска изложба у Народној башти. Подигнута зграда Мађарске краљевске државне женске грађанске школе. Рођен Милан Бутозан, будући сликар. Основано Панчевачко газдинско удружење.
1906. Основана Панчевачка кредитна банка и освећена Евангеличка црква.
1909. Подигнуте куле на ушћу Тамиша у Дунав и Синагога. Прорадио први биоскоп. Отворена зграда Градског купатила. Др Владимир Алексић полетео једрилицом коју је сам пројектовао.
1910. Урош Предић завршио осликавање иконостаса у Преображенској цркви.
1911. Браћа Јовановић основали Сиротињски дом при Српској православној црквеној општини. Почело да ради "Хиљаду динара добротворно друштво". Стеван Алексић завршио сликање фресака у Преображенској цркви.
1912. Основано друштво Српски соко и Панчевачка пчелараска задруга. Умро Мита Топаловић.
1913. Прорадили биоскопи "Модерн" и "Аполо".
1914. Хапшени виђенији Срби. Умро Павле Јовановић. Пучка банка основала библиотеку.
1915. Град гранатиран.
1916. Умро Каменко Јовановић.
1918. Војска Краљевине Србије, са капетаном Арачићем на челу, ушла у Панчево. Петар Милорадовић преузео Бахманову циглану.
1919. Обновљено Соколско друштво. Град и гимназију посетио прво Михајло Пупин, па престолонаследник Александар Карађорђевић. Основани Прва панчевачка парна циглана и Панчевачко трговачко удружење. Одржан први избор за мис Панчева.
1920. Објављен први број независног недељног листа "Курир". Избеглице из Русије преуредиле војну боницу за своје потребе.
1921. Град ушао у састав Београдске области. Основано Удружење хотелијера, кафеџија и гостионичара. Милош Црњански почео да предаје у гимназији.
1922. Основана Дунавско-тамишка водна задруга. Постављен камен темељац за Цркву свете Ане. Др Никола Милутиновић издао у оквиру едиције "Наше свеске" монографију Панчева. Драгутин Телеско постигао југословенски рекорд у скоку увис. Одржана партија шаха са живим фигурама.
1923. Освештана Црква свете Ане. Основан Панчевачки спортски клуб. Успостављена ноћна ваздушна линија између Панчева и Букурешта. Др Борислав Јанкулов основао музеј.
1924. Основана Градска библиотека и отворено купалиште Лидо на Дунаву. Др Борислав Јанкулов издао књигу "Прилози за историју Панчева". Свечано отворено игралиште Панчевачког спортског клуба.
1925. Уредба о укидању жупанија у Војводини сузила локалну самоуправу. Пуштена у погон панчевачка Електрана. Објављена Милекерова књига "Историја града Панчева" у преводу Владимира Дакића.
1926. Успостављена директна телефонска линија између Панчева и Београда. Основани Пецачко друштво "Тамиш" и обданиште Друштва за сиромашну децу "Кнегиња Љубица"
1929. Објављен први број листа "Панчевачки глас", чији је власник и издавач био др Драгомир Вујић, а уредник Ладислав Гонда. Умро Драгомир Кранчевић.
1930. Основана Прва механичка фабрика стакла за прозоре. Установљена Банатска рибарска задруга.
1931. Територија Краљевине Југославије подељена на девет бановина и посебну административну јединицу, Управу града Београда, Земуна и Панчева. Објављен први број листа "Наша слога", чији је власник и издавач био др Миховил Томандл, а уредник Душан Савић. Почела да ради фабрика сијалица.
1932. Објављен први број листа на немачком језику "Панчевачка пошта", чији је издавач и власник био Симон Бартман. Пуштена у рад Фабрика стакла. Освештан камен темељац за споменик Краљу Петру И. Подигнут Панчевачки мост на Дунаву. Миладин Поповић постао првак државе и Балкана у полутешкој категорији у рвању.
1933. Јединствен југословенски закон о општинама још више сузио локалну самоуправу. Објављен први број часописа "Наше марке Југославије", чији је одговорни уредник и штампар био Александар Теке.
1934. Основана Индустрија намештаја и грађевинске столарије "Антоновић а. д.", која је 1947. године постала Индустрија намештаја "Гај". Објављен први и једини број часописа "Уметност", чији је власник и уредник био Милан Бутозан.
1935. Отворена железничка линија између Панчева и Београда. У саобраћај пуштен Панчевачки мост. Објављен и заплењен први број листа "Скретница", чији су уредници били Миливоје Исаиловић и Славко Њагуљ.
1936. Подигнут друмски мост на Тамишу.
1937. Отворене Фабрика скроба и Фабрика авиона.
1938. Објављен први број листа "Наша зора", чији је власник и уредник био Душан Савић. Основана предионица, у послератном периоду позната под именом "Трудбеник".
1939. Објављен први број часописа "Равноправност", који су уређивали Душан Словић и Стеван Зебић. Основано Акционарско друштво "Утва а. д.". Прорадила фабрика бетонских производа.
1940. Спојене Мушка и Женска грађанска школа у Државну мешовиту грађанску школу. Објављен први број листа "Нови весник", чији је власник и издавач био др Борислав Патић. Јулиус Бауер постигао југословенски рекорд у трчању на 100 метара.
1941. Јединице Вермахта ушле у Панчево.
1942. Окупатор стрељао 75 родољуба. Народно позориште Дунавске бановине пресељено у Панчево.
1944. Град ослобођен од окупатора. Умро др Јован Ердељановић.
1945. Одржана оснивачка скупштина јединственог спортског клуба "Слога".
1946. Основан Шумско-индустријски комбинат.
1947. Основано Градско предузеће за истовар и утовар пловних и железничких објеката и Градско млинско предузеће. Индустријска школа претворена у Средњу техничку школу, а на некадашњој Грађанској школи дозидан трећи спрат. Свечано отворена нова позоришна сала.
1948. "Свилопрелац" преузео Свилару. Основано Аутотранспортно предузеће.
1950. Основана Учитељска школа.
1951. На Малој пијаци подигнута спомен-чесма обешеним родољубима. Основано Градско предузеће за приказивање филмова.
1953. Основана Ћурчијско-кожарска радионица Земљорадничке задруге, будућа "Крзнара".
1955. Основана Фабрика обуће. Рукометни клуб "Динамо" постао првак државе, а Душан Патић проглашен за најбољег рукометаша на свету.
1956. Укинуто Панчевачко народно позориште. Донета одлука о подизању петрохемијског комплекса.
1957. Рукометни клуб "Динамо" и Рагби клуб "Динамо" постали прваци државе.
1958. Подигнута управна зграда "Електровојводине".
1960. Умро Милан Ћурчин.
1961. Подигнута зграда Среског народног одбора, данашња Скупштина општине.
1962. Изграђена "Азотара" и подигнуте основне школе "Стевица Јовановић" и "Бранко Радичевић".
1963. Грађевинско предузеће "Партизан" променило име у "Конструктор".
1966. Умро Душан Дуда Бошковић.
1967. Свилара прекинула рад. Затворено Градско купатило. Завршена изградња зграде Општинског суда.
1968. Пуштена у рад прва постројења Рафинерије нафте. Боксерски клуб "Динамо" постао првак државе.
1969. Подигнута два иста стамбена солитера у центру, са "Тргопродуктовом" робном кућом. Отворено инфективно одељење Градске болнице. Одржана прва ликовна колонија "Делиблатски песак".
1971. Градско предузеће за истовар и утовар прерасло у Луку "Дунав". Илија Јорга постао првак државе у каратеу.
1972. Подигнут солитер са просторијама Службе друштвеног књиговодства у приземљу. Отворен нови хируршки блок у Општој болници.
1974. Отворен нови интернистички блок у Општој болници.
1975. Пуштена у рад садашња аутобуска станица.
1977. Пуштена у рад прва постројења у "Петрохемији". Подигнут анекс Привредне банке.
1978. Подигнута зграда хотела "Тамиш".
1980. Библиотека пресељена у нову зграду. Отворени Дом ЈНА и Станица милиције "Горњи град".
1982. Отворени нов Ватрогасни дом и зграда "Панпројекта".
1999. Пројектили НАТО авијације разарали индустријске и војне објекте у граду.
2001. Пуштен у саобраћај надвожњак на Јабучком путу.
Претходна страна

RSS Facebook

ИЗДВАЈАМО

Градоначелник Порез на имовину Избори 2014. Стратегија развоја града Лицитација пољопривредног земљишта - 2013 Секретаријат за пореску администрацију

ЈП И ЈКП

КОРИСНИ ЛИНКОВИ

Мониторинг систем Систем 48 Локације за инвестирање Профил града Регионални центар за друштвено-економски развој - Банат НАЛЕД USAID